LoremIpsum

 

 

Pitam se šta bi se dogodilo sa masom vernika u svetu kada bi neko izneo dokaz da Bog ne postoji.

Ili kada bi neko ipak izneo dokaz da Bog postoji.

Šta bi se desilo u umovima miliona ljudi koji su do tada verovali ili neverovali?

No dokaz nikada niko izneti neće, možemo da nagađamo, sumnjamo, pretpostavljamo ali ne znamo.

Univerzum je beskrajan (pretpostavka) no činjenica je da čovek nije odmakao  dalje od sopstvenog dupeta.

Postalo nam je kudikamo važnije ono bez čega dolazimo na ovaj svet i ono bez čega odlazimo sa ovoga sveta.

 

...radije bih živeo kao da Bog postoji i kada umrem otkrio da ga nema, nego kao da ne postoji i kada umrem ipak otkrio da ga ima...

Ne sećam se više ko je to rekao..

Suština je u nečemu drugom, zašto je jedna od ljudskih slabosi i mana upravo ta da drugima oduzimaju nadu, da je potkopavaju, zatrpavaju, obrušavaju ..

Dobro je nadati se u tome nema ničega lošeg, dobro je verovati ,ne bezuslovno , ali verovati u bolje sutra.

Svrhu svog života ljudi pronalaze u različitim stvarima i događajima.

To što sam ja u pravu ne znači automatski da neko drugi nije u pravu.

2+2 jeste 4

ali i 3+1 jeste četiri

i 5-1 jeste 4

različiti su putevi ali je cilj isti

Puteve sami biramo kao i ciljeve, načine do kojih ćemo stići do tih ciljeva opet sami biramo.

Malo toga u svom životu ne možemo birati

Ne možemo birati  biološke roditelje, rođake koji su nam sa njima dati, boju očiju, boju kože, kose.

Skoro sve ostalo možemo birati.

Uvek postoji izbor prihvatiti ili se odupreti.

Pitanje je samo koliko smo mi spremni da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i da prestanemo da svaljujemo krivicu na druge jer se ne smemo suočiti sa krivicom u sebi.

Internet svet je postao jedna Čarobna šuma.

Ogromna šuma u kojoj se ljudi gube više nego u sopstvenim životima.Mnogima je ta šuma postala i više nego sopstveni život, postala im je placebo zaživot.

Biti prihvaćen.Smej se kada se i drugi smeju, plači kada i drugi plaču, povlađuj mudrom, ne suprostavljaj se "glavnom" klimaj glavom odobravajući administraciji,jer treba biti prihvaćen, treba biti voljen, omiljeni.

Stavi counter na blog da vidiš koliko poseta imaš.To je ok.

Ali onda stavi counter koliko JEDINSTVENIH poseta imaš.

Ako nije prihvatljivo to što pišeš, menjaj suštinu, menjaj blog, pa menjaj i nik.

Bitno je da te prihvate, da budeš cenjeni član zajednice.

A, izgleda kao pravi pravcati život.

Ali koja je cena svega toga?

 Najčešće gubitak sopstvenog identiteta, umesto da traži svoju suštinu, svoju bit, čovek najčešće postaje neko drugi .

 

Mnoge ljude sa neta sam upoznala, nisu ono za šta su se izdavali.

 

Po rečima svi možemo biti pametni, mudri, dobri .

Lako je učestvovati na forumima, sveznajući Googl je uvek tu pri ruci, uglavnom zna odgovore na sva pitanja .

Ja sam vrlo neprihvatljiva.Ne volim površnost, mada sam i sama ponekad površna.

Lepo kaže stara izreka, pre nego što otvoriš usta uključi mozak .

Iza svakog otkucanog slova sedi za tastaturom jedno ljudsko biće o kome ništa ne znamo.

Ne znamo njegove tuge, njegove boli, radosti, navike , ne znamo godine, pa na kraju krajeva ne znamo ni pol.

Sa druge strane ekrana može sedeti bilo ko bilo gde.

No postoje ljudi koji pored računara drže kristalnu kuglu.

Čim pročitaju jedan tekst oni već sve znaju o osobi.

Ma kakav jedan tekst, dovoljno im je i jedno slovo, jedna suza, jedan osmeh.

Pljuju po tuđim životima jer svoga sopstvenog nemaju .

Tuga jedna.

 

 

 

Lorem Ipsum је једноставно модел текста који се користи у штампарској и словослагачкој индустрији. Lorem ipsum је био стандард за модел текста још од 1500. године, када је непознати штампар узео кутију са словима и сложио их како би направио узорак књиге. Не само што је овај модел опстао пет векова, него је чак почео да се користи и у електронским медијима, непроменивши се.

 

Зашто баш  Lorem Ipsum?

Зато што је латински .

Све што је изговорено на латинском звучи мудро.

А данас су скоро сви нешто мудри, нешто храбри, некако недодирљиви.

Нисам ни мудра ни храбра ни недодирљива.

Обична сам да обичнија не могу бити.

Шта уопште радим овде.

Постојим.

Као што постоје милиони других  у милионима других матрикса.

Неки су јединствени, неки се дуплирају и триплирају

Људи не воле дугачке текстове.Смара их да читају.Губе концентрацију, губе своју нит.

Ја сам своју нит давно изгубила у ходницима сећања .У дубинама таме загубила сам комадић своје заборављене душе.Промрзлим рукама од студени овога света ја се спремам да закорачим у дубине пакла и пронађем тај драгоцени комадић без кога сам нико и ништа.

Не желим да изгубим ту последњу нит..

 

Једном давно сам написала да често није потребно ићи код психотерапеута, код лекара, куповати књиге, трудити се да нешто научимо или разумемо.

Једноставно понекад је довољно написати обичан пост.

 Појавиће се пуно душебрижника, оних који ће нас одмах психоанализирати, дати нам савет, оних који ће нам одмах све објаснити јер они све знају и све разумеју.

Дивног света има.Дивота једна.

Од таквог света је је моја заборављена душа завршила сама у ходницима сећања.

Или је то можда полусвет.

Понекад и ја постанем тај исти полусвет.

И тада чујем своју душу како у самртном ропцу вапи ухладним имрачним дубинама.

Време је за излазак на светло.

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.